Citam komentare ispod mog, i ne mogu se nacuditi kakve sve gluposti ljudi pisu, a narocito cime su oni okupirani. Ovo je samo film, koji nam ukazuje na cinjenicu da se trguje ljudskim organima, kao i na jedan od mogucih nacina na koji se dolazi do njih...Zato treba biti oprezan..A sto se tice da li treba verovati zenama ili ne,,,,ja bih rekla da je umesto zenskog lika u filmu mogao da bude i muski lik u pitanju, tako da bi onda drvlje i kamenje bacali na muskarce...Zar zaista mora sve da vam se crta? A o tome ko je koje religije, ne zelim ni da pricam, jer covek je covek. Radnja filma je mogla da se stavi i bilo kojoj zemlji na svetu.
Истакнути пост
понедељак, 17. април 2017.
уторак, 21. март 2017.
петак, 9. децембар 2016.
РУСКИ ФОНД ДИЈАМАНАТА / Белатукадруз
РУСКИ ФОНД ДИЈАМАНАТА – или „Упознавање са Белешкама Николаја Јакушева и његовом Архивом. Читања и читања, наводила су ме
на помисао да би те драгоцености, што се налазе у дубини земљиних понора и
пећинског мрака, требало једног дана изнети на видело, одштампати, објавити
(мада нисам био наиван да верујем како ће то моћи да се уради у неко скорије
време), али на прави начин - са обиљем коментара. То би била једна подебља нова
књига - имао сам већ и њен наслов Велика
магаза ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ.
БЕЛЕШКЕ
Николаја Јакушева заслужују исцрпнија објашњења и коментаре. Понекада сам
одлазио да обиђем његов гроб јужно од наше цркве на врху Старог Гробља:
споменик је већ обрасла маховина...
Ја
сам се највише радовао, када је мој сестрић напустио студије Права и прешао на
београдски Филолошки факултет. Он ће можда и дочекати и нека друга времена и
објавити оно што чувамо у пећинском мраку. Ја сам га научио да пише, прва
слова. Често сам му читао једну књигу ГЕНИЈЕ.
Збирка написа о Николи Тесли (Издање Новинскоиздавачког предузећа новинара
Србије, "Седма сила", Београд, 1956).
(Младо
се дрво савија! ) Ја сам се више бавио мојим сестрићем него његови родитељи,
јер је био прво дете у фамилији рођено после рата. Свуда сам га вукао за собом,
а често сам га доводио и на салаш у Дубравама. Водио сам га и кад сам ишао да
вадим јаја из гнезда дивљих птица, или на пецање на Пеку. Инсталирао сам
детектор са слушалицама у вајату, разапео антену од салаша до вајата, па смо
могли да слушамо Радио Београд, Москву, Радио Ватикан, Радио Букурешт. Са
слушалицама на ушима, Филип је могао да проведе сате у вајату. Једном сам га
тако оставио да слуша, а ја отишао на Пек на пецање. Кад сам се, после неколико
сати вратио, Филип је од вајата направио сајџијску радњу. Приметио сам и раније
да су га привлачили часовници, као и Теслу док је био дете - приносио их је уху
и дуго ослушкивао. У мом одсуству, Филип је решио да открије тајну куцања и
сата. Отворио је један часовник и раставио га на делиће, па се необично
одушевио својим подвигом и открићем. Али, кад је хтео да га састави, збунио се,
помешао делиће. Опрезно и с великом пажњом раставио је још један сат, да би
запамтио ред склапања његових делова. Али, то му није помогло. Расклопио је све
сатове у вајату. Кад сам дошао, имао сам шта да видим. Он се био преплашио, а
ја сам га загрлио и насмејао се. Довео сам, следећег дана, часовничара из
Кучева (повезао сам камионом и Филипа до сајџијске радње ) да он састави
растављене делове. Док је часовничар гунђајући склапао делове, Филип је пажљиво
пратио његов рад. Допустио сам му да један стари будилник расклопи, и он је
после постао прави вештак у састављању и растављању часовника. То што су мога
сестрића узбуђивале тајне још као дечака - било је добра ствар...(...)" (Р)
(Из бележака
попа Н. Јакушева)... Нашао сам живот у Босиљковцу, у Мишљеновићевој ВЕЛИКОЈ
МАГАЗИ (кафани насред друма), у дому Мишљеновића и других Босиљковчана, на
салашима, у воденицама, на саборима и празницима. У порти босиљковачке Цркве,
коначно и у овом дому уз цркву који су подигли за мене. Заволео сам
Босиљковчане, и коленовиће (газде) и оне сироте...
Али,
руски нихилизам - од којега сам побегао - стигао је и овде. И већ се виде његови
злокобни учинци. Српска варијанта руског нихилизма направиће од Босиљковца кроз
десет или педесет година - пусто село. Јер, пустош и смрт неизбежне су
последице нихилизма.
И зато уместо
вина „пијем“ поново и поново, фрагменте
В. Розанова.
(.......................)
LA DIVINA COMEDIA
Са звекетом, шкрипом и
клопарањем спушта се над Руску Историју гвоздена завеса.
- Представа је завршена.
- Време је да се облаче капути и да се враћамо кући.
Осврнули смо се.
Али, ни капута, ни кућа више
није било, записао
је Василиј Розанов сасвим тачно.
Розанов
је изванредно видео, имао је изванредни дар запажања! Знао је шта се то страшно
догодило и зашто је Руско Царство - буквално - пало!
"Буквално
- каже Розанов - оно је пало једног радног дана.
Трајала
је нека "среда", не разликујући се од других. ... Није било довољно
робе, и поред дућанчића су се направили редови. Да, постојала је опозиција. Да,
цар се узјогунио. Али, кад је у Русији било нечег довољно без Јеврејиновог рада
и рада Немца?..."
Бољшевици
су погубили зверски царску породицу. Јер Лењин и бољшевици су били
"храбри" - знали су, разбојници, да неће имати ко да им суди, и да ће
судије бити одсутне или поједене. Револуционари су посебан монструозни сој,
вампири, вукодлаци, крвопије, а не живи људи. Нихилизам руски је пронашао своју
бољшевичку формулу, преврат су започели опчињени собом. Ако су се нихилисти
икад опили било чим, то је била њихова револуција. Револуција им је омогућила
потпуно испуњење жеља. "Ако је икад жедан утолио жеђ и гладан се заситио -
било је то у револуцији". И у Русији, и овде у Србији одиграло се нешто
слично - тај прелазак у социјализам. Био је то прелазак у потпуни атеизам: "одиграо се код сељака, код војника
тако лако, као да су отишли у купатило и полили се свежом водом".
(.........................)
= извор: ИЗ НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА БЕЛАТУКАДРУЗА
субота, 29. октобар 2016.
НАМЕШТЕН РАТ?
Наметала су се питања зашто је Јапан напао САД уместо да нападне Русију, зашто нацисти нису схватили да су њихове комуникације пробијене, зашто Хитлер није освојио нафтна поља Русије и Блиског истока када је имао прилику, зашто шеста армија није смела да се повуче из Стаљинграда итд. Одговор на та питања је данас јасан као дан: рат је био намештен.
Зашто се Хитлер, архинепријатељ јеврејских банака, правио као да није знао да Ротшилди контролишу Енглеску и Америку, иако су то сви знали. Логичније би било да у том случају Енглеска буде нападнута пре Русије, али ….
Књига Грега Халета под називом „Хитлер је био британски агент“ из 2005. године представља теорију по којој су окултни магови желели да поробе човечанство и успоставе јединствену светску власт.
Халетова тврдња да је Хитлер британски агент је заснована на сведочењу тајновите мреже пензионисаних обавештајних агената. Иако нема документоване доказе, Халет представља прилично логичне претпоставке.
Адолф Хитлер је био у Енглеској од 1912. до 1913. године, што је навела његова снаја у својој књизи: „Мемоари Бриџет Хитлер“ из 1979. године. Историчари и биографи су потпуно игнорисали ову чињеницу.
Халет је навео да је Хитлер од фебруара до новембра 1912. године обучаван у Британској војној школи за психолошке операције у Тавистоку у Девону и у Ирској. „Ратним машинама је потребан рат, а то значи да су им потребни добро обучени дупли агенти који ће бити њихове марионете“, написао је Халет.
Хитлерова снаја је навела да је он изгледао потпуно другачије када је посетио њу и њену породицу после тога. „Деловао ми је болесно. Стално је читао, али не књиге већ некакве памфлете на немачком језику. Не знам шта је у њима писало нити одакле их је добио“, написала је она. Халет тврди да су то била упутства за обуку из Тавистока.
Када Халет каже да је Хитлер био британски агент, он мисли заправо да је он радио за Илуминате, масонски култ супер богатих банкара који контролишу испреплетану мрежу картела, а чије је седиште у Лондону.
Халетове теорије би могле да објасне многе неочекиване догађаје у Другом светском рату. На пример, зашто је Хитлер дозволио да 335.000 савезничких војника побегне у Данкирку?
Нацистички тријумф у фебруару 1940. године је био као завршетак прве рунде. Илуминати нису намеравали да заврше меч тако брзо, нити да пусте нацисте да победе.
На лето 1940. године, када су нацисти контролисали Европу и када је Велика Британија била у габули, шеф нацистичке обавештајне службе Абвер, адмирал Вилхелм Канарис, рекао је румунском министру спољних послова, Микаелу Стурџи, да остане неутралан пошто Енглеска „треба да добије рат“. Он је исто поручио и шпанском диктатору Франку.
Халетова теорија такође може објаснити зашто се Хитлер, архинепријатељ јеврејских банака, правио као да није знао да Ротшилди контролишу Енглеску и Америку, иако су то сви знали. Логичније би било да у том случају Енглеска буде нападнута пре Русије.
Халетова хипотеза објашњава:
1) Зашто је Хитлер могао да се прошри на Рајнску област без страха од последица.
2) Зашто је нацистичку ратну машину финансирала Банка Енглеске.
3) Зашто Хитлер није затворио Медитеран код Гибралтара и зашто је шпански диктатор Франко остао неутралан, иако је имао већи дуг према фашистима пошто су му помогли да добије грађански рат.
4) Зашто штаб И.Г. Фарбен-а у Франкфурту никада није бомбардован. Он је постао штаб ЦИА-е.
5) Зашто је Банка Енглеске наградила Хитлера за освајање Прага тако што му је дала чешке златне резерве које су се налазиле у Лондону.
Све то објашњава зашто се Хитлер водио смешном расном политиком уместо да се потрудио да добије рат. Могао је да укључи на милионе Словена (и још више Јевреја) како би савладао Русију. Уместо тога, он се упустио у борбу коју није могао да добије.
Наметала су се питања зашто је Јапан напао САД уместо да нападне Русију, зашто нацисти нису схватили да су њихове комуникације пробијене, зашто Хитлер није освојио нафтна поља Русије и Блиског истока када је имао прилику, зашто шеста армија није смела да се повуче из Стаљинграда итд. Одговор на та питања је данас јасан као дан: рат је био намештен.
=преузето СЈ
четвртак, 27. октобар 2016.
НЕКОЛИКО ЗАШТО ПОВОДОМ ОВЕ НОВИНСКЕ ВЕСТИ...
Захтеви за рехабилитацију: Највећа одштета 2,3 милиона В. Ц. С. | 27. октобар 2016. 16:00 |
Средином децембра ће истећи рок за подношење захтева за рехабилитацију. С државом се нагодило 898 преживелих и наследника, а стотине су је тужиле

Голооточани досад добијали највећа обештећења
СВИ они који желе да рехабилитују своје најмилије страдале после Другог светског рата као жртве политичког терора имају још врло мало времена за то, јер средином децембра истиче законски рок од пет година за подношење захтева за рехабилитацију. Уколико суд донесе позитивну одлуку, рехабилитована особа или њени најближи сродници могу у року од месец и по од правоснажности пресуде да поднесу и захтев за рехабилитациону одштету надлежној комисији Министарства правде. Од почетка године, закључно са септембром, исплаћено је укупно 46.221.100 динара одштете за 235 подносилаца захтева. Од 2014, од када се води евиденција, на име рехабилитационог обештећења исплаћено је 140.478.376 динара за 663 људи. Највећи појединачни исплаћен износ је 2.263.500 динара на име накнаде нематеријалне штете.
До сада су највеће одштете добијали голооточани, од 1,7 милиона динара па навише. Тако је на самом почетку исплате, пре више од четири године, један професор добио око два милиона динара за 2.500 дана, односно скоро седам година проведених на пакленом јадранском острву. Његова супруга, која је била тамо четири године, добила је знатно мање новца.
Политички затвореник с најдужим стажом је у затвору боравио пуних 18 година и међу последњима напустио Голи оток и фамозну Петрову рупу, предвиђену за "непоправљиве случајеве". Реч је о Милинку Стефановићу, који, како каже Мирослав Манић, секретар Удружења "Голи оток" из Србије, до краја живота није желео да тражи рехабилитацију, па је то испоштовала и његова породица. Он је, осим на Отоку, робијао и на оближњем острву Свети Гргур, као и у сремскомитровачкој казнионици. Са још 200 људи остао је на каменом острву и после формалног затварања логора 1956. године, и то све до 1962, када је то већ био само обичан затвор.
У Србији, иначе, има око 300 живих голооточана, од чега највише у Војводини - њих 170. У Министарству правде указују на то да међу обештећењима има различитих категорија, укључујући и равногорце, а не само голооточане.
Многи од њих, међутим, нису били задовољни предложеним обештећењима, јер се затворски дан за рехабилитоване особе годинама уназад плаћа 700 динара, па је на стотине њих тужило државу.
НИШТА ОД МЕСЕЧНЕ ПЛАТЕ
ЗАКОН о рехабилитацији предвиђа и друге накнаде за некадашње политичке заточенике који су живи. Рецимо, примање пола просечне плате у Србији до краја живота и увећање пензије, што се, у принципу, не поштује.
Средином децембра ће истећи рок за подношење захтева за рехабилитацију. С државом се нагодило 898 преживелих и наследника, а стотине су је тужиле
Голооточани досад добијали највећа обештећења
СВИ они који желе да рехабилитују своје најмилије страдале после Другог светског рата као жртве политичког терора имају још врло мало времена за то, јер средином децембра истиче законски рок од пет година за подношење захтева за рехабилитацију. Уколико суд донесе позитивну одлуку, рехабилитована особа или њени најближи сродници могу у року од месец и по од правоснажности пресуде да поднесу и захтев за рехабилитациону одштету надлежној комисији Министарства правде. Од почетка године, закључно са септембром, исплаћено је укупно 46.221.100 динара одштете за 235 подносилаца захтева. Од 2014, од када се води евиденција, на име рехабилитационог обештећења исплаћено је 140.478.376 динара за 663 људи. Највећи појединачни исплаћен износ је 2.263.500 динара на име накнаде нематеријалне штете.
До сада су највеће одштете добијали голооточани, од 1,7 милиона динара па навише. Тако је на самом почетку исплате, пре више од четири године, један професор добио око два милиона динара за 2.500 дана, односно скоро седам година проведених на пакленом јадранском острву. Његова супруга, која је била тамо четири године, добила је знатно мање новца.
Политички затвореник с најдужим стажом је у затвору боравио пуних 18 година и међу последњима напустио Голи оток и фамозну Петрову рупу, предвиђену за "непоправљиве случајеве". Реч је о Милинку Стефановићу, који, како каже Мирослав Манић, секретар Удружења "Голи оток" из Србије, до краја живота није желео да тражи рехабилитацију, па је то испоштовала и његова породица. Он је, осим на Отоку, робијао и на оближњем острву Свети Гргур, као и у сремскомитровачкој казнионици. Са још 200 људи остао је на каменом острву и после формалног затварања логора 1956. године, и то све до 1962, када је то већ био само обичан затвор.
У Србији, иначе, има око 300 живих голооточана, од чега највише у Војводини - њих 170. У Министарству правде указују на то да међу обештећењима има различитих категорија, укључујући и равногорце, а не само голооточане.
Многи од њих, међутим, нису били задовољни предложеним обештећењима, јер се затворски дан за рехабилитоване особе годинама уназад плаћа 700 динара, па је на стотине њих тужило државу.
НИШТА ОД МЕСЕЧНЕ ПЛАТЕ
ЗАКОН о рехабилитацији предвиђа и друге накнаде за некадашње политичке заточенике који су живи. Рецимо, примање пола просечне плате у Србији до краја живота и увећање пензије, што се, у принципу, не поштује.
__________________________
- * Какав је то закон? "Средином децембра ће истећи рок за подношење захтева за рехабилитацију". Зашто ако је већ донет не траје докле год буде било захтева?
- Зашто се исплате одштета стављају на рачун овог сиромашног народа? Зашто се не укњиже на рачун одговорних и њихових породица? Зашто да народ плаћа њихову штету?
- Погледајте добро ову новинску вест. Нема ни један коментар. Како је то могуће? Да ли је могуће? Зашто је то тако?
субота, 27. август 2016.
ТЗВ. ФЕЈСБУК ПРИЈАТЕЉСТВА...
Фацебоок пријатељства су у правилу готово посве лажна
Робин Дунбар, професор еволуцијске психологије са Свеучилишта у Оxфорду направио је истраживање којим је желио установити везу између правих и виртуалних пријатељстава.
Профили на друштвеним мрежама често изгледају савршено. Петина корисника признаје да су њихови профили на друштвеним мрежама “улепшани” и да неке ствари немају много везе са истином и са њиховим правим животима.
Како би импресионирали све своје “пријатеље” на Фејсубуку, психолози упозоравају, стварамо лажне успомене. С обзиром на то да млади од 18 до 24 године редовно лажу о својим везама, о љубавном животу, напредовању на послу, одморима и путовањима, не чуди што се стварају успомене које немају везе са реалношћу, а на тај начи се уништава аутобиографско сећање.
Психолог др Ричард Шери који је основао Друштво за неуропсихоанализу истиче које су лоше стране друштвених мрежа.
“Бити такмичарски настројен и окренути увек лепшу страну лица – тражење подршке или емпатије од вршњака је сасвим разумљиво. Међутим, тамна страна друштвеног конформизма је када у потпуности изгубимо себе и кренемо да негирамо оно што заиста јесмо – до степена у коме више не препознајемо искуство, свој глас, сећање или поглед на себе”, рекао је др Шери и додао да такво понашање може довести до осећаја стида и бескорисности.
“Када ово почне да се дешава, осећај кривице и гађења према себи може да створи когнитивну замку која води ка отуђењу и параноји“, закључио је др Шери.
Др Шери сматра да друштвене мреже имају моћ да поремете одност између наше реалности, проживљеног и сећања.
Први анонимни онлине часопис спровео је студију рађену на основу 200 речи колико је свакоме дозвољено да анонимно поставља на овај сајт сваког дана. На овај начин ствара се нека врста личног дневника који за циљ има очување животне хронике.
“Сећања су заправо промењена и мање тачна кадгод их повучемо из ума, до тачке у којој су скроз другачија од онога што се десило”, каже др Шери и додаје да је снимање нашег искуства, односно било која врста бележења које се може сачувати, врло корисна и веома пожељна лекција. Тако се присећамо искуства која смо стекли и знања која смо научили. “Поглед у прошлост, ма колико непријатно деловао, није само здрав већ се у њему може и уживати” рекао је др Шери.
Лагањем на Фејсбуку стварамо лажна сећања? - Прочитајте још
Робин Дунбар, професор еволуцијске психологије са Свеучилишта у Оxфорду направио је истраживање којим је желио установити везу између правих и виртуалних пријатељстава.
Профили на друштвеним мрежама често изгледају савршено. Петина корисника признаје да су њихови профили на друштвеним мрежама “улепшани” и да неке ствари немају много везе са истином и са њиховим правим животима.
Како би импресионирали све своје “пријатеље” на Фејсубуку, психолози упозоравају, стварамо лажне успомене. С обзиром на то да млади од 18 до 24 године редовно лажу о својим везама, о љубавном животу, напредовању на послу, одморима и путовањима, не чуди што се стварају успомене које немају везе са реалношћу, а на тај начи се уништава аутобиографско сећање.
Психолог др Ричард Шери који је основао Друштво за неуропсихоанализу истиче које су лоше стране друштвених мрежа.
“Бити такмичарски настројен и окренути увек лепшу страну лица – тражење подршке или емпатије од вршњака је сасвим разумљиво. Међутим, тамна страна друштвеног конформизма је када у потпуности изгубимо себе и кренемо да негирамо оно што заиста јесмо – до степена у коме више не препознајемо искуство, свој глас, сећање или поглед на себе”, рекао је др Шери и додао да такво понашање може довести до осећаја стида и бескорисности.
“Када ово почне да се дешава, осећај кривице и гађења према себи може да створи когнитивну замку која води ка отуђењу и параноји“, закључио је др Шери.
Др Шери сматра да друштвене мреже имају моћ да поремете одност између наше реалности, проживљеног и сећања.
Први анонимни онлине часопис спровео је студију рађену на основу 200 речи колико је свакоме дозвољено да анонимно поставља на овај сајт сваког дана. На овај начин ствара се нека врста личног дневника који за циљ има очување животне хронике.
“Сећања су заправо промењена и мање тачна кадгод их повучемо из ума, до тачке у којој су скроз другачија од онога што се десило”, каже др Шери и додаје да је снимање нашег искуства, односно било која врста бележења које се може сачувати, врло корисна и веома пожељна лекција. Тако се присећамо искуства која смо стекли и знања која смо научили. “Поглед у прошлост, ма колико непријатно деловао, није само здрав већ се у њему може и уживати” рекао је др Шери.
Лагањем на Фејсбуку стварамо лажна сећања? - Прочитајте још
недеља, 17. април 2016.
Пријавите се на:
Постови (Atom)

