Мрежа паука: ЛеЗ 0001178

Приказивање постова са ознаком ЛеЗ 0001178. Прикажи све постове

четвртак, 30. децембар 2010.

ПЕСМА РУДАРА / Слободан Бранковић

Замислите, рудар

Древни симбол ЗАВЕТИНА

Угљена лица,

Волео моју мајку!

И под прозоре долазио... и певао,

С карбитном лампом поврх очију...!

Прочитајте више »

Пријавите се на: Постови (Atom)

ПРВИ КРУГ САГА О ИНГЛИНЗИМА

14. (14.) Свим бићима и људима
Пакао изгледа као тама непрозирна;
као безумни, безбрижно се устремљују ка провалији...
Али човеку, који је одгурнуо безумље,
шта смрт може учинити?
А ко се одрекне власти Древне Мудрости
тај ни о чему другом и не мисли,14
као да је из себе изгнао Силу Живота!
________________

СЛОВЕНСКО- АРИЈСКЕ ВЕДЕ КЊИГА ПРВА

САЊТИЈЕ ПЕРУНОВЕ ВЕДЕ КЊИГА ПЕРУНОВЕ МУДРОСТИ, * стр.8.
14 Осим о смрти (Прим. прев.)

Ознаке: Југославија, Марко Поповић, Тито, „Балкан”

Ако пристанемо да будемо Западни Балкан, пристајемо да будемо и проблем и у проблему

Овај текст се неће бавити настанком и нестанком Југославије нити разлозима за настанак и нестанак. Југославије нема, и више је никад неће бити. Као ни Отоманске Империје. Нити ће Велика Британија од америчке колоније опет постати колонијална сила.

Овај текст је посвећен веома масовној популацији (можда чак и до два милиона наших грађана) која не пристаје на нестанак Југославије. Они то из дна душе одбијају. То су људи који живе у сећању, а не у стварности. То је фиксација, којој је све подређено. Они су Југословени и без Југославије.

Има ту разног света. Наивних, који су веровали у братство и јединство, који су веровали да покојни Тито финансира Југославију из свог џепа, а не на рачун поколења. Многи су једноставно тада били млади, па им је све било „розе“, тако да сада старачке проблеме и зловољу везују за нестанак Југославије.

Има ту и нимало наивних. То су углавном деца припадника „ослободилачких“ „ударних“ и „пролетерских“ бригада. Зашто се припадници тих бригада, нарочито руководећи слој, није вратио кући након победе над Трећим рајхом, и шта су све радили након победе, сада није тема.

ЧОПОР И ЧАРШИЈА

Тема је да су то готово сви тајкунски „бизнисмени“, многи криминалци по затворима и „белим књигама“, па и гробљима, многи политичари који су у кући бројали дане када ће да наступи демократија, деца разних што војних што полицијских генерала, адмирала, високих службеника, разних служби безбедности и слично томе.

Та деца, многа школована иностранству о државном трошку, данас кроз спрегу новца, политике, полиције, криминала и медија претстављају елиту која је готово разорила морал у друштву (државу је давно демолирала).

То није истинска елита, која је међу собом повезана било каквом идејом или идеологијом. То је чаршија, међусобно повезана законима чопора. Плен је њихов врховни принцип.

Насупрот „успешних транзиционих хероја“, налазе се деца тих исти родитеља, али која се нису снашла у смутном времену, па су фрустрирани, бесни, и за све су им криви „великосрпски национализам, шовинизам, фашизам и, наравно, Слободан Милошевић. Он им је угасио задње лампице. Мржња је велика, велики је број тој Јe suis татин син“, тако да модератори на сајтовима B 92, Peščanikа, E-novinа морају да раде у три смене. И није уопште важно, да ли се ти изливи мржње слушају или гледају од почетка, средине или краја. Као порно филм. Није важно ни да ли су ти изливи само унутрашња потреба или је и то плаћено преко „невладиних организација“.

ЗАГРЕБ, ГЛАВНИ ГРАД СРБИЈЕ?

Пред нама је, на основама претходног погледа на свет, велика претња. Да се укључимо у „регион“. Шта то значи, још не знамо, али знамо да смо географски дефинисани као Западни Балкан (што није тачно), где је већ смештена Хрватска (што је тачно). Загреб нас већ свакога дана разним смицалицама већ обавештава да нас пут у Европу води преко Загреба. То ће рећи да ће они да нам дају домаће задатке и да ће они нас оцењују. И једног лепог дана, јако ћемо се обрадовати што је Хрватска пристала да Загреб буде и наш главни град. Тада ће ваљда почети да се отварају преосталих 35 поглавља.

Важно је знати да смо ми Централни Балкан, отприлике на пола пута између Трста и Одесе. Београд је на ушћу Саве и Дунава, стратешке тачке која се једино броји на том делу Балкана у војним наукама West Point-а. Они сигурно знају шта је то стратешка тачка.

Ако пристанемо да будемо Западни Балкан, пристајемо да изгубимо централно место на Балкану, а ушће Саве у Дунав остаје у међупростору између Источног и Западног Балкана, такорећи као ничије. = извор. више

ЛеЗ 0012908