"Ми живимо у трагично доба, но не ћемо да признамо, да је такво. Катастрофа се догодила, ми се налазимо у рушевинама, почињемо поново градити нова мала обитавалишта и његовати нове наде. То је доста тежак посао: нема данас глатка пута у будућност : но ми обилазимо запреке или се пењемо преко њих. Морамо живјети, па макар се и небеса срушила.
То бијаше манје више положај Costance Chaterley. Рат јој је порушио кров над главом, али она је одлучила да живи и да учи..."
Видети више: https://sites.google.com/site/odandedovde/miroslav-lukic-beleznice-dnevnici-i-1969---2009/citat
