Александар Лукић
КОНЦЕРТ НА ШУМСКОЈ ТЕСТЕРИ
Са непуних девет година,
посетих празник пролећа:
од давнина празник љубави
слављен у влашком селу.
Лецну ме јавни догађај:
живот мајчин, живот мој.
Сећам се да је ветар љушкао
златне ресе лескове - успут,
тог дана минђуше пророчица из
Комше пресијаваху на сунцу.
Толико сродних душа кружи светом.
Ко деца двориштем - колачићи: чисте риме.
Вама идемо на радост:
блесак блеску одговара.
Зацело на празник љубави касније
стигли стари и млади без околишења,
слио се ругобан век, брекће од врења
шаренила, развалина страсти. Стрнџања
око ватре. Ко ли ће коме запасти? Онако?
Напретек гиздавих снаша, стражара
Неосетно извукох руку из мајчине
шаке и кренух низ стрму путању,
по трави, где протицаше јаруга,
као какав тајни курир, упозорен
на добро владање. Крај јаруге беше
укопан у брегу извор озидан каменом
са дрвеном клупом. Са јаретом на клупи.
Поточић бистре воде шикља, отуда.
Бије жила из самог трбуха извора
на светлост дана ко из затвора.
Музичар са шеширом на глави -
вежба глас пред наступ. Изненадан
као локомотива излетела из тунела.
Вуче гудало по жицама виолине,
певајући строфе народне песме:
“Марика, Мариола, крштено биће,
до драгане пут је краћи од палца,
пут је тркачка стаза, кад пођем код вољене....”
Са шешира натученог на глави
дрхтури уденут пар сојкиних пера.
На овај начин се рађала уметност
у мени крај непомућеног извора.
Неизбежан смер. Без љутње, свете!
Влах се упути ка главној сеоској џади.
Утом си стигла ти: мајко, мајко!
Шта да кажем, како да кажем:
представа се неславно завршила.
На главној сеоској џади, главну реч
има празник љубави, кува свечан.
Девојка приредила концерт под небом
на шумској тестери за окупљени свет.
Тестера јој се увија у рукама
сикће припитомљен питон.
Челична алатка, а рез тужбалица.
Сва срећа тестера не пуче.
= из необјављених рукописа српских песника