ПИСМО ИЗ КРУШЕВЦА

-------- Original Message --------

Subject:
Date:	Tue, 31 Jul 2012 14:36:01 +0200
From:	Zoran Djuric <djfamily91@hotmail.com>
To:	Удружење књижевника Србије <uksrbije@srpskacirilica.rs>

Поштовани пријатељи Речи, основана је Православна философско-књижевна школа у Крушевцу. Савет школе утврдио је тему за ову 2012. годину: Временско-просторна димензија Лазареве Србије у савременом контексту - онтологија сапостојања. Први предавач првог августа је Његово Преосвештенство Епископ крушевачки господин др Давид (Перовић). Очекујемо да се и Ви укључите у рад наше школе (предавања, трибине, округли столови). Пријаве за учешће, предлоге и сугестије шаљите на djfamily91@hotmail.com, а о свему више сазнајте на нашем сајту - www.kdcim.org.rs (Књижевно друштво Свети Ћирило и Методије). С поштовањем, Зоран Ђурић председник Књижевног друштва.

 _________________________________________________

Православна философско-књижевна школа у Крушевцу

Тема Школе за 2012. годину:

Временско-просторна димензија Србије светога Кнеза Лазара  у савременом контексту – онтологија сапостојања

          Свети Методије у Моравској преводи Библију на словенски језик – глагољицу, која ће одмах претрпети измене због прилагођавања језику домаћих, моравских Словена. Каснија језичка прилагођавања говору и језику племена која ће прихватити православље и језик одвешће стварању новог писма – ћирилици. Наоружани ћирилицом и књигама ученици Ћирила и Методија из Бугарске отићи ће у Русију да
великом словенском народу подаре православну, библијску ћирилицу. Тако ће, дакле, пут ћирилице постати путем Православља.

Прво упознавање словенских народа са језиком и књигом било је  путем превода Светога Писма; хришћански језик и писмо примљени су Духом Светим кроз Христа и у Христу, па су тако и јеванђелску, одуховљену и охристовљену реч унели у своје саборно сећање и делање. Зато нема дела у православних словенских народа а да
оно није охристовљеним појмом означено и охристовљеном речју изречено. Ту све бива привлачено Христу енергијом Светога Духа, са чежњом за сједињењем са Њим, оваплоћеним Словом-Речју-Логосом. Примера наше и свега сједињености са Оваплоћеним Словом је безброј, та сједињеност пак јесте и временска и просторна.

Мисија Књижевног друштва Светог Ћирила и Методија и мисија Православне философско-књижевне школе требало би да се данас сусретну у повратку Православљу, али и у повратку нашем етосу и стилу писања, изнедреним у Моравској Србији светих: Кнеза Лазара, Кнегиње Милице и Деспота Стефана Високог, Деспотице Јелене Балшић и монахиње Јефимије, Константина Философа и исихаста који су доприносили светодуховском освешћивању и цветању на нашем првом Универзитету у Манасији, на Ресави, на Морави, у Зети. Дакле повратку етосу и врсти плетенија словес – полазној тачки и основи српске духовне лирике.

Где је место савременом граду Крушевцу у теми наше Православне школе  философско-књижевне, теми за 2012. годину: Временско-просторна димензија Лазареве Србије у савременом контексту – онтологија сапостојања? Крушевачко историјско и духовно предање и наслеђе је огромно. Крушевац припада српском народу, али и целокупном православном хришћанству. Зато би требало да и он, Крушевац град, настави да сапостоји, и још више да буде стециште литургичких дешавања и молитвених подвига, богословских истраживања и беседништва, философског мишљења и хришћанских књижевних тема и идеја, филокалијских остварења и прозрења, епистемолошких синтеза, уметничких и еколошких иницијатива, те мисијских посета нашим људима у расејању, као и људима добре воље, рецимо у овом тренутку у Џакарти.

Зоран Ђурић, књижевник, презвитер Александар Ерић, теолог и философ, и презвитер Драгић Илић, теолог, историограф и књижевник, промотери идеје о сновању Православне философско-књижевне школе у граду Крушевцу, предлажу да се данас у нас говори и пише о личностима који су заснивачи једне онтологије или битиословија постојања и сапостојања на руинама Србије светога Кнеза Лазара, зарад опоравка ње саме; опоравка у нашем актуелном хорохроносу или просторвремену.

Они сматрају неопходним, а и ми их у томе подржавамо, говорити о бићу и дару бића и битија, о истинском бићу и битију, о вечном бићу и битију;

о хришћанској онтологији (битиословију) и њеним изворима;

о хришћанској Божанској Тројици, Оцу и Сину и Светоме Духу, примарно, и о неспојивости са Њом и са Њима монаде и индивидуализма, себецентризма и себељубља, секундарно;

о вери у Богочовека Христа, и у Бога Оца и Бога Духа Светога, и наравно, о поверењу у човека;

о грађењу свештеног идентитета на Човекољубивом Богочовеку Господу Исусу Христу;

о Цркви као Христовом Телу и о нама као Његовим удовима;

о светотајинској, васкрсној и есхатолошкој онтологији или битиословију;

о божанственој љубави и блаженству;

о новом човеку и његовом вечном добробитију као охристовљеном и христобитију. И опет, и с наше стране предлози да треба говорити о онтологији или битиословију  другога и самог сапостојања; о Господу Исусу Христу као другом и о човеку као другом, о ближњем као другом и о непријатељу као другом; о самој твари као другој; најзад о смирењу и љубави и о гордости и смрти, као другим.

Незамисливо је не говорити о молитви као истинском разговору са Д(д)ругим, о Светој Евхаристији и Причешћу као истинском сједињењу са Д(другим) и нашем истинском постојању; о подвигу као нашој жртви за другог и нашој истинској љубави према њему. И наравно, о Светој и Божанственој Литургији као икони Царста Божијега и нашем предокушају истога; самим тим о литургијској иконографској онтологији или битиословију и есхатологији или кончинословију. Унутар теме Свете Литургије опет, неизоставно би се говорило о литургијским појмовима једнога и многих, првога и осталих...

*

          Сазрцавајући тему наше Школе у повоју, теме за годину 2012.: Временско-просторна димензија Лазареве Србије у савременом контексту – онтологија сапостојања, и имајући жељу да наша Православна философско-књижевна школа у граду Крушевцу изобилује духом профитије, чудотворења и љубави, будимо јој ми сами њен први приложник. Наши прилози пак нека буду плетенија разноврсних словес, произашла из наше, из домаће скриптарнице. И то у сагласју са програмском визијом наше Школе.
Његово Преосвештенство Епископ Крушевачки господин др Давид (Перовић)              

ПРАВОСЛАВНА ФИЛОСОФСКО-КЊИЖЕВНА ШКОЛА

Оснивачки састанак Савета Православне философско-књижевне школе одржан 10. 07. 2012. године

У просторијама Православне Епархије крушевачке 10.07.2012.године одржан је оснивачки састанак Савета Православне философско-књижевне школе. 

На састанку је договорено да Савет школе чине: Његово Преосвештенство Епископ крушевачки господин Давид и протојереј магистар Александар Ерић, испред Епархије крушевачке и Дарко Симоновић, протојереј Драгић Илић, професор Зоран Ђурић, испред Књижевног друштва Свети Ћирило и Методије. Тако је идеја о сарадњи Православне Епархије крушевачке и Књижевног друштва у циљу унапређења и развоја православне мисли и књижевности и афирмације књижевног стваралаштва православне оријентације путем организовања предавања, трибина и округлих столова, угледала светлост дана.

Пошто је Зоран Ђурић, председник Књижевног друштва упознао чланове Савета школе са досадашњим активностима на формирању Православне философско-књижевне школе приступило се утврђивању теме Школе за годину 2012-ту. Протојереј магистар Александар Ерић предложио је да тема о којој ће беседити православни философи, теолози и књижевници

буде: Временско-просторна димензија Лазареве Србије у савременом контексту – онтологија сапостојања. У образложењу теме протојереј Александар Ерић подсетио је да нам је потребна ширина приступа која недостаје, а налази се насупрот агресивном сопству које је агресивно и ситничаво и могуће га је лечити само разумевањем временско-просторне димензије Лазареве Србије. Чланови Савета школе прихватили су годишњу тему и следећих пар недеља о овој теми биће обавештени могући учесници трибина, округлих столова и предавања која ће се дешавати у оквиру Православне философко-књижевне школе на више локација у граду, а како рече Преосвећени Владика Давид и на локацијама у читавом Расинском округу, на целој Епархији.

          Договорено је, на предлог протојереја магистра Александра Ерића, и да ову школу својим уводним предавањем отвори Његово Преосвештенство Епископ крушевачки господин Давид и то 1.августа 2012-те на дан Светог Стевана Високог.

Затим је слово о проблематици менаџерског приступа организацији Православне философско-књижевне школе одржао господин Дарко Симоновић, један из плејаде млађих и успешних привредника у нашем крају. Савет школе изабрао је професионални приступ послу у коме ће свако имати свој делокруг рада, а о финансијској стабилности Школе бринуће Дарко Симоновић. Оно што је господин Дарко Симоновић посебно апострофирао односило се на потребу отварања школе према слушаоцима и континуирано и адекватно праћење свих предавања. Договорено је да се месечно одржавају по две трибине, а да почетком следеће године од свих радова који се буду појавили на трибини буде штампан и објављен Зборник радова Православне философско-књижевне школе 2012.

          У оквиру Зборника појавиће се и радови са Округлог стола одржаног у Амфитеатру цркве Лазарице за време Међународних дана Светих Ћирила и Методија, као и поезија том приликом изговорена наших гостију из Русије, Бугарске и Београда који су нам својим присуством увеличали Међународне дане Светих Ћирила и Методија.

          Његово Преосвештенство Епископ крушевачки господин Давид предложио је да се школи, као сарадници, прикључе и Марко Делић, философ и књижевник и Марија Маја Недељковић, магистар философије и песник, што је и прихваћено.

          На крају се Савету школе обратио и Бојан Дамјановић, члан Књижевног друштва Свети Ћирило и Методије који је говорио о сарадњи Књижевног друштва са православцима у Индонезији, о отварању цркава на Балију и у Џакарти и о добротворној акцији Књижевног друштва – слању књига нашем малобројном православном живљу како би нам били ближи, јер књига повезује и спаја и наизглед удаљене светове.

                                                                            Зоран Ђурић