Subject: | ||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Date: | Tue, 31 Jul 2012 14:36:01 +0200 | |||||||||||||||||
From: | Zoran Djuric <djfamily91@hotmail.com> | |||||||||||||||||
To: | Удружење књижевника Србије <uksrbije@srpskacirilica.rs> |
Поштовани пријатељи Речи, основана је Православна философско-књижевна школа у Крушевцу. Савет школе утврдио је тему за ову 2012. годину: Временско-просторна димензија Лазареве Србије у савременом контексту - онтологија сапостојања. Први предавач првог августа је Његово Преосвештенство Епископ крушевачки господин др Давид (Перовић). Очекујемо да се и Ви укључите у рад наше школе (предавања, трибине, округли столови). Пријаве за учешће, предлоге и сугестије шаљите на djfamily91@hotmail.com, а о свему више сазнајте на нашем сајту - www.kdcim.org.rs (Књижевно друштво Свети Ћирило и Методије). С поштовањем, Зоран Ђурић председник Књижевног друштва.
_________________________________________________
Православна философско-књижевна школа у Крушевцу
Тема Школе за 2012. годину:
Временско-просторна димензија Србије светога Кнеза Лазара у савременом контексту – онтологија сапостојања
Свети Методије у Моравској преводи Библију на словенски језик – глагољицу, која ће одмах претрпети измене због прилагођавања језику домаћих, моравских Словена. Каснија језичка прилагођавања говору и језику племена која ће прихватити православље и језик одвешће стварању новог писма – ћирилици. Наоружани ћирилицом и књигама ученици Ћирила и Методија из Бугарске отићи ће у Русију да
великом словенском народу подаре православну, библијску ћирилицу. Тако ће, дакле, пут ћирилице постати путем Православља.
великом словенском народу подаре православну, библијску ћирилицу. Тако ће, дакле, пут ћирилице постати путем Православља.
Прво упознавање словенских народа са језиком и књигом било је путем превода Светога Писма; хришћански језик и писмо примљени су Духом Светим кроз Христа и у Христу, па су тако и јеванђелску, одуховљену и охристовљену реч унели у своје саборно сећање и делање. Зато нема дела у православних словенских народа а да
оно није охристовљеним појмом означено и охристовљеном речју изречено. Ту све бива привлачено Христу енергијом Светога Духа, са чежњом за сједињењем са Њим, оваплоћеним Словом-Речју-Логосом. Примера наше и свега сједињености са Оваплоћеним Словом је безброј, та сједињеност пак јесте и временска и просторна.
оно није охристовљеним појмом означено и охристовљеном речју изречено. Ту све бива привлачено Христу енергијом Светога Духа, са чежњом за сједињењем са Њим, оваплоћеним Словом-Речју-Логосом. Примера наше и свега сједињености са Оваплоћеним Словом је безброј, та сједињеност пак јесте и временска и просторна.
Мисија Књижевног друштва Светог Ћирила и Методија и мисија Православне философско-књижевне школе требало би да се данас сусретну у повратку Православљу, али и у повратку нашем етосу и стилу писања, изнедреним у Моравској Србији светих: Кнеза Лазара, Кнегиње Милице и Деспота Стефана Високог, Деспотице Јелене Балшић и монахиње Јефимије, Константина Философа и исихаста који су доприносили светодуховском освешћивању и цветању на нашем првом Универзитету у Манасији, на Ресави, на Морави, у Зети. Дакле повратку етосу и врсти плетенија словес – полазној тачки и основи српске духовне лирике.
Где је место савременом граду Крушевцу у теми наше Православне школе философско-књижевне, теми за 2012. годину: Временско-просторна димензија Лазареве Србије у савременом контексту – онтологија сапостојања? Крушевачко историјско и духовно предање и наслеђе је огромно. Крушевац припада српском народу, али и целокупном православном хришћанству. Зато би требало да и он, Крушевац град, настави да сапостоји, и још више да буде стециште литургичких дешавања и молитвених подвига, богословских истраживања и беседништва, философског мишљења и хришћанских књижевних тема и идеја, филокалијских остварења и прозрења, епистемолошких синтеза, уметничких и еколошких иницијатива, те мисијских посета нашим људима у расејању, као и људима добре воље, рецимо у овом тренутку у Џакарти.
Зоран Ђурић, књижевник, презвитер Александар Ерић, теолог и философ, и презвитер Драгић Илић, теолог, историограф и књижевник, промотери идеје о сновању Православне философско-књижевне школе у граду Крушевцу, предлажу да се данас у нас говори и пише о личностима који су заснивачи једне онтологије или битиословија постојања и сапостојања на руинама Србије светога Кнеза Лазара, зарад опоравка ње саме; опоравка у нашем актуелном хорохроносу или просторвремену.
Они сматрају неопходним, а и ми их у томе подржавамо, говорити о бићу и дару бића и битија, о истинском бићу и битију, о вечном бићу и битију;
о хришћанској онтологији (битиословију) и њеним изворима;
о хришћанској Божанској Тројици, Оцу и Сину и Светоме Духу, примарно, и о неспојивости са Њом и са Њима монаде и индивидуализма, себецентризма и себељубља, секундарно;
о вери у Богочовека Христа, и у Бога Оца и Бога Духа Светога, и наравно, о поверењу у човека;
о грађењу свештеног идентитета на Човекољубивом Богочовеку Господу Исусу Христу;
о Цркви као Христовом Телу и о нама као Његовим удовима;
о светотајинској, васкрсној и есхатолошкој онтологији или битиословију;
о божанственој љубави и блаженству;
о новом човеку и његовом вечном добробитију као охристовљеном и христобитију. И опет, и с наше стране предлози да треба говорити о онтологији или битиословију другога и самог сапостојања; о Господу Исусу Христу као другом и о човеку као другом, о ближњем као другом и о непријатељу као другом; о самој твари као другој; најзад о смирењу и љубави и о гордости и смрти, као другим.
Незамисливо је не говорити о молитви као истинском разговору са Д(д)ругим, о Светој Евхаристији и Причешћу као истинском сједињењу са Д(другим) и нашем истинском постојању; о подвигу као нашој жртви за другог и нашој истинској љубави према њему. И наравно, о Светој и Божанственој Литургији као икони Царста Божијега и нашем предокушају истога; самим тим о литургијској иконографској онтологији или битиословију и есхатологији или кончинословију. Унутар теме Свете Литургије опет, неизоставно би се говорило о литургијским појмовима једнога и многих, првога и осталих...
*
Сазрцавајући тему наше Школе у повоју, теме за годину 2012.: Временско-просторна димензија Лазареве Србије у савременом контексту – онтологија сапостојања, и имајући жељу да наша Православна философско-књижевна школа у граду Крушевцу изобилује духом профитије, чудотворења и љубави, будимо јој ми сами њен први приложник. Наши прилози пак нека буду плетенија разноврсних словес, произашла из наше, из домаће скриптарнице. И то у сагласју са програмском визијом наше Школе.
Његово Преосвештенство Епископ Крушевачки господин др Давид (Перовић)
Његово Преосвештенство Епископ Крушевачки господин др Давид (Перовић)
ПРАВОСЛАВНА ФИЛОСОФСКО-КЊИЖЕВНА ШКОЛА
Оснивачки састанак Савета Православне философско-књижевне школе одржан 10. 07. 2012. године
У просторијама Православне Епархије крушевачке 10.07.2012.године одржан је оснивачки састанак Савета Православне философско-књижевне школе.
На састанку је договорено да Савет школе чине: Његово Преосвештенство Епископ крушевачки господин Давид и протојереј магистар Александар Ерић, испред Епархије крушевачке и Дарко Симоновић, протојереј Драгић Илић, професор Зоран Ђурић, испред Књижевног друштва Свети Ћирило и Методије. Тако је идеја о сарадњи Православне Епархије крушевачке и Књижевног друштва у циљу унапређења и развоја православне мисли и књижевности и афирмације књижевног стваралаштва православне оријентације путем организовања предавања, трибина и округлих столова, угледала светлост дана.
Пошто је Зоран Ђурић, председник Књижевног друштва упознао чланове Савета школе са досадашњим активностима на формирању Православне философско-књижевне школе приступило се утврђивању теме Школе за годину 2012-ту. Протојереј магистар Александар Ерић предложио је да тема о којој ће беседити православни философи, теолози и књижевници
буде: Временско-просторна димензија Лазареве Србије у савременом контексту – онтологија сапостојања. У образложењу теме протојереј Александар Ерић подсетио је да нам је потребна ширина приступа која недостаје, а налази се насупрот агресивном сопству које је агресивно и ситничаво и могуће га је лечити само разумевањем временско-просторне димензије Лазареве Србије. Чланови Савета школе прихватили су годишњу тему и следећих пар недеља о овој теми биће обавештени могући учесници трибина, округлих столова и предавања која ће се дешавати у оквиру Православне философко-књижевне школе на више локација у граду, а како рече Преосвећени Владика Давид и на локацијама у читавом Расинском округу, на целој Епархији.
Договорено је, на предлог протојереја магистра Александра Ерића, и да ову школу својим уводним предавањем отвори Његово Преосвештенство Епископ крушевачки господин Давид и то 1.августа 2012-те на дан Светог Стевана Високог.
Затим је слово о проблематици менаџерског приступа организацији Православне философско-књижевне школе одржао господин Дарко Симоновић, један из плејаде млађих и успешних привредника у нашем крају. Савет школе изабрао је професионални приступ послу у коме ће свако имати свој делокруг рада, а о финансијској стабилности Школе бринуће Дарко Симоновић. Оно што је господин Дарко Симоновић посебно апострофирао односило се на потребу отварања школе према слушаоцима и континуирано и адекватно праћење свих предавања. Договорено је да се месечно одржавају по две трибине, а да почетком следеће године од свих радова који се буду појавили на трибини буде штампан и објављен Зборник радова Православне философско-књижевне школе 2012.
У оквиру Зборника појавиће се и радови са Округлог стола одржаног у Амфитеатру цркве Лазарице за време Међународних дана Светих Ћирила и Методија, као и поезија том приликом изговорена наших гостију из Русије, Бугарске и Београда који су нам својим присуством увеличали Међународне дане Светих Ћирила и Методија.
Његово Преосвештенство Епископ крушевачки господин Давид предложио је да се школи, као сарадници, прикључе и Марко Делић, философ и књижевник и Марија Маја Недељковић, магистар философије и песник, што је и прихваћено.
На крају се Савету школе обратио и Бојан Дамјановић, члан Књижевног друштва Свети Ћирило и Методије који је говорио о сарадњи Књижевног друштва са православцима у Индонезији, о отварању цркава на Балију и у Џакарти и о добротворној акцији Књижевног друштва – слању књига нашем малобројном православном живљу како би нам били ближи, јер књига повезује и спаја и наизглед удаљене светове.
Зоран Ђурић
Нема коментара:
Постави коментар