Чага, шефтелије, дух Старе планине

Подмукла болест неочекивано и ненајављено измени много тога. Јул и август нису отровале и учиниле несношљивим тропске врућине, већ и борба, и нада, али и неизвесност.

Више и радије читао сам "Један дан Ивана Денисовича" од Солжењицина, него "Одељење за рак" - није да нисам покушавао, али био сам млад, превише млад када сам покушавао да читам књиге, које су донеле руском писцу светску славу. Сигурно је да бих као млад сазнао много више о ДИВЉОЈ СИБИРСКОЈ ЧАГИ – ГЉИВИ КОЈА ПОБЕЂУЈЕ КАНЦЕР, али, ето, под старост читам и удубљујем се у тајну ове гљиве....

У питању је паразитска гљива, неугледног изгледа која успешно лечи артритис и болне зглобове, оснажује и подмлађује целокупно тело и успешно се бори против најтежих болести попут канцера. Њен латински назив је Inonotus obliquus, а код нас је позната као сибирска чага.

Да није било књиге нобеловца Александра Солжењицина „Одељење за рак“, људи не би овој гљиви посветили пажњу какву заслужује. Међутим, од 1969. године, кад је та књига објављена, сви који су је прочитали пожелели су да о гљиви чаги сазнају што више. А кад су сазнали, потрудили су се или да је што пре набаве или да је препоруче пријатељима, за које су знали да им може помоћи. Разлог је искрено описано пишчево искуство, у чијој је борби против канцера огромну улогу имала управо сибирска чага – гљива која расте на кори брезе у шумама северне и источне Европе, Азије и Русије.Гљива чага лековита својства Помислити да је дивља сибирска чага „резервисана“ само за најдраматичније здравствене тегобе – био би грех према њој. Њена лековита својства веома су бројна, а за њих се зна већ хиљадама година. Управо због тих својстава, широм Евроазије називали су је једноставно „дар од Бога“ и „краљица биља“, а стари Азијци чагу су користили за одржавање здраве, природне равнотеже (цхи).Она се нашла чак и у најстаријем службеном попису лековитих материја – кинеској књизи Схеннонг Бен Цао Јинг, старој 2.300 година. Оно што се знало већ тада, потврђују модерна истраживања – сибирска чага обилује драгоценим

активним супстанцама. Неке од њих садржи само она, а људи којима је хемија блиска одмах ће вам рећи да се у саставу чаге налазе фенолни спојеви, меланини, тритерпеноиди, одређени постотак бетулинске киселине…активним супстанцама. Неке од њих садржи само она, а људи којима је хемија блиска одмах ће вамрећи да се у саставу чаге налазе фенолни спојеви, меланини, тритерпеноиди, одређени постотак бетулинске киселине…Најсажетије речено, чага гљива је најјачи познати природни антиоксиданс, због чега и заузима прво место на ОРАЦ скали (мери ниво антиоксиданса у намирницама). Кад пишете о њој, попут нас управо сада, имате само једну бојазан – да читалац не помисли да је реч о претераном хваљењу својственом рекламама и ПР текстовима и да нам је крајни циљ некаква продаја – то у нашем случају није тако. Једноставно речено, кад је реч о нечему тако благотворном, онда скромност мора да устукне пред необоривим чињеницама које нам чага гљива са брезе нуди.Управо о њима је говорио и сам писац Александар Солжењицин у својој књизи , јер је тамо навео чињеницу да је у његовом случају дивља сибирска чага деловала пуно боље од лекова и медикамената који су му били прописани редовном терапијом.За које болести се сибирска чага употребљава?Ова неугледна гљива са исцељитељским моћима која расте по источно европским, руским па и кореанским шумама, користи се за лечење и превенцију многих болести. Од давнина је поштована у руској народној медицини јер се сматра да она најбоље утиче на целокупан метаболизам, делује превентивно на сва ткива и органе у нашем телу. Као врхунски антиоксиданс сибирска чага избија на прво место ОРАЦ лествице, ниже од ње су гоџи бобице и аронија.Како је и сам писац навео ова руска гљива је феноменални борац против свих врста тумора, јер захваљујући својој бетулинској киселини, она директно уништава канцерогене ћелије, при ћему не дира оне здраве, те зауставља даљи развој малигнитета. Будући да је врло моћан адаптоген из природе, гљива чага у томе заиста успева. Совјетска влада је својевремено својим професионалним спортистима и астронаутима наложила да користе адаптогене за побољшање како умних, тако и физичких способности, а међу њима не само да је била и сибирска чага , већ се показала убедљиво најделотворнијим препаратом, од свих других понуђених природних рецептура.Руски научници су такође искористили овај дар из природе за прављење изванредних крема за вене и упаљене зглобове. Зајваљујући микрокапсулама чаге, успешно се лечи артритис, јер састојци гљиве не да само продиру до зглобова, већ и делују на само жариште упаљеног зглоба. На овај начин бол у зглобу се ублажава, елиминишу се штетни токсини и соли наталожене у њему, те грчеви исчезавају.Где има да се купи сибирска чага у Србији и која је цена?Данас су приправци од гљиве чаге доступни широм региона искључиво у опремљенијим продавницама здраве хране, биљним апотекама, на интернету и другим местима. Најпопуларнија је гљива чага у праху, која се може употребити на разне начине.Чај од чаге је такође популаран мада је то више напитак који сличи чају, чак је ближи по изгледу кафи. Он проверено смирује нервну напетост, елиминисаће сав нагомилани стрес, ојачаће вам имунитет, а научници тврде да ће и подмладити тело. Као доказ за то наводе становнике Сибира који су по правилу дуговечнији и виталнији од нас европљана, затрованих свим и свачим.На интернету се недавно појавила и тинктура од сибирске чаге, али како вам увек саветујемо, предходно се информишите и распитајте о производу, и наравно упоређујте цене. Оно што вама треба је дивља сибирска чага, јер само је она у потпуности ослобођена од штетних састојака.Сибирска чага у капсулама када смо последњи пут проверавали је имала цену од преко 4000 рсд, што свакако није мало и за свачији џеп. Пре употребе било ког од описаних производа, изузетно је важно да се консултујете са стручним лицем, вашим лекаром, фитотерапеутом и ...

______________

       Данас сам купио - шефтелије, на З. В. Веом волим ово воће, које стиже после лубеница. У мом завичају шефтелија је било по виноградима. Па и у нашем винограду у Међи. Све док је покојна мајка била жива. После тога су тај виноград изнајмили суседима, и они су га запустили, и упропастили. Али, шефтелије су се одржале још пар година. Увек бих пред сам почетак школске године, путовао у Звижд због тих шефтелија у Међи. Једне јесени  су се скоро сва стабла, неокопавана, осушила. Две-три јесени потом, када сам ишао да обиђем неке њиве у близини тога некадашњег винограда, претвореног у трњак, угледао сам једну малу шефтелију, насред ледине до бившег винограда, не вишу од 1,5 метра, начичкану крупним сочним плодовима тзв. виноградарских праскви....Птице су биле много вредније, као сејачи, трешања и шефтелија, од мојих земљака.
    А  данас, сетивши се тога, прегледао сам шта све може да се наађе на мрежи о шефтелијама, и ево: мистификације и демистификације.

ШЕФТЕЛИЈЕ Марамица којом је особа женског пола обрисала своју вагину коју даје свом будућем мужу. Помиње се у Зони Замфировој, а иста се јавља и у цртаном филму Попај и Али-Баба и 40 разбојника. Иначе то је некада био обичај на овим просторима.  промашен живот Братко, ја сам живео у Турској, и говорим језик сасвим довољно. На турском је şeftalI бресква, а код нас на југу је то посебна сорта која се другде по Србији назива виноградарском бресквом или прасквом. На то сам мислио. Ово је ипак сајт српског жаргона, не могу сад да призивам и повезујем и сленгове осталих језика које знам. Мада твоје објашњење има смисла... Уствари, док сам био у војсци тотално загорео (а ни сада није ништа боље) привиђала ми се "шефтелија" од свега што видим, чак и од пушчане цеви, а од врхова ракета за КУБ-М наравно груди :)
 (одломци из Вукајлије)

________

         Шефтелије су ме одвукле од тужних ствари и од болести моје жене - на југ Србије, то јест на Стару планину. СТАРА ПЛАНИНА на фотографијама Г-дина Ниелса  Алберса за мене је била - откровење.Ову лепоту морате видети, пре него што умрете, драги пријатељи, ма где живели у Србији, на Балкану, Европи, или свету. Ја сам делић свега тога видео прошле јесени, и често остајао без даха. Бог је и на висинама ове планине дао божанске видике, ванредне панораме, хладну воду, неописиве водопаде, али и шуме и села која су сасвим опустела. Тамо бих волео да проведем остатак живота, макар као монах, макар као пастир, макар као сакупљач последњих легенди овог поднебља. Тамо постоје, видећете на овим фотографихама, праве слике планинског раја. Хвала Зорици и Г-дину Ниелсу Алберсу на изванредном поклону!!

..

Пејсаж старопланински:Вртибог. - Могао би да излечи, чини ми се, од сваке болести!

..

Јовачки поток, исто

...

Куће у Темској, код Пирота, исто

...

Куће Камног села, које изумире...

..

Ова чиста планинска брзавица...

...

Ови коњи у једном правом планинском свету и пејсажу

...

Ова савршена слика, готова, неописива, планинског раја

...

Овај прави, стварни, планински понор

...

још један моћни водпад

...

и још једном слика питоме планинске реке, крај које сњам да проведем, не једно лето, већ остатак живота

... Ево простора где бих волео да купим неко скромније домаћинство сеоско, и да проводим живот, друкчији од овог бетонског, велеградског, београдског, пуног вреве, метежа и неке неописиве туге, коју осећам док кувам чајеве од чаге или од реишија... Ево планине и лепоте која може да помогне и ојача здравље...