РУСКИ ФОНД ДИЈАМАНАТА – или „Упознавање са Белешкама Николаја Јакушева и његовом Архивом. Читања и читања, наводила су ме
на помисао да би те драгоцености, што се налазе у дубини земљиних понора и
пећинског мрака, требало једног дана изнети на видело, одштампати, објавити
(мада нисам био наиван да верујем како ће то моћи да се уради у неко скорије
време), али на прави начин - са обиљем коментара. То би била једна подебља нова
књига - имао сам већ и њен наслов Велика
магаза ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ.
БЕЛЕШКЕ
Николаја Јакушева заслужују исцрпнија објашњења и коментаре. Понекада сам
одлазио да обиђем његов гроб јужно од наше цркве на врху Старог Гробља:
споменик је већ обрасла маховина...
Ја
сам се највише радовао, када је мој сестрић напустио студије Права и прешао на
београдски Филолошки факултет. Он ће можда и дочекати и нека друга времена и
објавити оно што чувамо у пећинском мраку. Ја сам га научио да пише, прва
слова. Често сам му читао једну књигу ГЕНИЈЕ.
Збирка написа о Николи Тесли (Издање Новинскоиздавачког предузећа новинара
Србије, "Седма сила", Београд, 1956).
(Младо
се дрво савија! ) Ја сам се више бавио мојим сестрићем него његови родитељи,
јер је био прво дете у фамилији рођено после рата. Свуда сам га вукао за собом,
а често сам га доводио и на салаш у Дубравама. Водио сам га и кад сам ишао да
вадим јаја из гнезда дивљих птица, или на пецање на Пеку. Инсталирао сам
детектор са слушалицама у вајату, разапео антену од салаша до вајата, па смо
могли да слушамо Радио Београд, Москву, Радио Ватикан, Радио Букурешт. Са
слушалицама на ушима, Филип је могао да проведе сате у вајату. Једном сам га
тако оставио да слуша, а ја отишао на Пек на пецање. Кад сам се, после неколико
сати вратио, Филип је од вајата направио сајџијску радњу. Приметио сам и раније
да су га привлачили часовници, као и Теслу док је био дете - приносио их је уху
и дуго ослушкивао. У мом одсуству, Филип је решио да открије тајну куцања и
сата. Отворио је један часовник и раставио га на делиће, па се необично
одушевио својим подвигом и открићем. Али, кад је хтео да га састави, збунио се,
помешао делиће. Опрезно и с великом пажњом раставио је још један сат, да би
запамтио ред склапања његових делова. Али, то му није помогло. Расклопио је све
сатове у вајату. Кад сам дошао, имао сам шта да видим. Он се био преплашио, а
ја сам га загрлио и насмејао се. Довео сам, следећег дана, часовничара из
Кучева (повезао сам камионом и Филипа до сајџијске радње ) да он састави
растављене делове. Док је часовничар гунђајући склапао делове, Филип је пажљиво
пратио његов рад. Допустио сам му да један стари будилник расклопи, и он је
после постао прави вештак у састављању и растављању часовника. То што су мога
сестрића узбуђивале тајне још као дечака - било је добра ствар...(...)" (Р)
(Из бележака
попа Н. Јакушева)... Нашао сам живот у Босиљковцу, у Мишљеновићевој ВЕЛИКОЈ
МАГАЗИ (кафани насред друма), у дому Мишљеновића и других Босиљковчана, на
салашима, у воденицама, на саборима и празницима. У порти босиљковачке Цркве,
коначно и у овом дому уз цркву који су подигли за мене. Заволео сам
Босиљковчане, и коленовиће (газде) и оне сироте...
Али,
руски нихилизам - од којега сам побегао - стигао је и овде. И већ се виде његови
злокобни учинци. Српска варијанта руског нихилизма направиће од Босиљковца кроз
десет или педесет година - пусто село. Јер, пустош и смрт неизбежне су
последице нихилизма.
И зато уместо
вина „пијем“ поново и поново, фрагменте
В. Розанова.
(.......................)
LA DIVINA COMEDIA
Са звекетом, шкрипом и
клопарањем спушта се над Руску Историју гвоздена завеса.
- Представа је завршена.
- Време је да се облаче капути и да се враћамо кући.
Осврнули смо се.
Али, ни капута, ни кућа више
није било, записао
је Василиј Розанов сасвим тачно.
Розанов
је изванредно видео, имао је изванредни дар запажања! Знао је шта се то страшно
догодило и зашто је Руско Царство - буквално - пало!
"Буквално
- каже Розанов - оно је пало једног радног дана.
Трајала
је нека "среда", не разликујући се од других. ... Није било довољно
робе, и поред дућанчића су се направили редови. Да, постојала је опозиција. Да,
цар се узјогунио. Али, кад је у Русији било нечег довољно без Јеврејиновог рада
и рада Немца?..."
Бољшевици
су погубили зверски царску породицу. Јер Лењин и бољшевици су били
"храбри" - знали су, разбојници, да неће имати ко да им суди, и да ће
судије бити одсутне или поједене. Револуционари су посебан монструозни сој,
вампири, вукодлаци, крвопије, а не живи људи. Нихилизам руски је пронашао своју
бољшевичку формулу, преврат су започели опчињени собом. Ако су се нихилисти
икад опили било чим, то је била њихова револуција. Револуција им је омогућила
потпуно испуњење жеља. "Ако је икад жедан утолио жеђ и гладан се заситио -
било је то у револуцији". И у Русији, и овде у Србији одиграло се нешто
слично - тај прелазак у социјализам. Био је то прелазак у потпуни атеизам: "одиграо се код сељака, код војника
тако лако, као да су отишли у купатило и полили се свежом водом".
(.........................)
= извор: ИЗ НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА БЕЛАТУКАДРУЗА
